DUŠKO JOVANOVIĆ, Generalni sekretar Udruženja Osiguravača Srbije: SPORO ALI SOLIDNO NAPREDUJEMO

| 0 comments

Share This:

Ukupna premija osiguranja dostigla je prošle godine gotovo milijardu evra, duplo manje od željene dve milijarde evra premije koliko imaju Hrvatska i Slovenija, ali je perspektiva tu, kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Kakva je 2018. godina bila za sektor osiguranja i kakva su vaša očekivanja za 2019?

– Srpsko tržište osiguranja, mereno realnim rastom premije, zadržava višegodišnji pozitivan trend. Premija po glavi stanovnika raste iz godinu u godinu, a ukupna premija je sa 406 miliona evra 2005. godine dostigla gotovo milijardu lane. Učešće premije u BDP-u, iako je oko 2,1%, iznad je proseka centralne i istočne Evrope i jedan je od retkih parametara u kojima smo bolji. I ostali finansijski pokazatelji potvrđuju da je sektor osiguranja sačuvao zdravo jezgro i da se razvija, sporo, ali konstantno. Takva, pozitivna kretanja, obeležila su i godinu za nama. Ipak, još smo daleko od dve milijarde evra premije koliko imaju Hrvatska i Slovenija, kod nas se za osiguranje izdvaja skoro tri puta manje nego u Hrvatskoj, a čak 20 puta manje nego u EU, dok učešće neživotnog osiguranja u ukupnoj premiji kod nas odgovara učešću životnog u razvijenom svetu. To pokazuje da nam je tržište nerazvijeno, ali perspektivno. Očekujem da nastavimo sa pozitivnom trendom, da dodatno povećamo broj osiguranih građanai da postavimo osiguranje tamo gde mu je mesto, kao institucionalnog partnera države. Optimista sam, a argumente pronalazim i u očekivanom porastu standarda građana i nastavku procesa evrointegracija.

U nekoliko navrata rekli ste da bi država mogla da podstakne sektor osiguranja proširujući listu polisa obaveznog osiguranja. Koji bi to oblici osiguranja mogli da budu?

– Ne treba ovde govoriti samo o novim obaveznim polisama, iako je njihov efekat, kratkoročno, najveći. Nama je potreban drugačiji odnos države prema osiguranju. Razvijene države su odavno prepoznale osiguranje kao važan instrument dugoročnog ekonomskog razvoja, jer je u funkciji mobilizacije slobodnih finansijskih sredstava, obezbeđuje dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, a slobodan kapital stavlja u funkciju privrednog razvoja. Zbog toga je sistemskim rešenjima najpre podstaknut razvoj tržišta osiguranja, a potom je osiguranje iskorišćeno kao faktor dugoročne ekonomske stabilnosti. Slične poteze sada i mi očekujemo. To bi, najpre, bile poreske olakšice za životno osiguranje, jer bi po tom osnovu za nekoliko godina moglo da se prikupi dodatnih milijardu evra. Tako bi bio ojačan investicioni potencijal osiguravajućih društava, koja bi se uključila u velike infrastrukturne projekte. Uz to, neophodno je omogućiti dugoročno investiranje osiguravača, jer oni trenutno imaju problem da pronađu sigurne i prinosne alternative za ulaganje, naročito na duži rok. Tu je, svakako, i uvođenje novih vrsta obaveznih osiguranja, možda najpre od elementarnih nepogoda, jer su poplave ili suše sve češće. Time bi bio rešen problem osiguranja imovine građana, a budžet značajno rasterećen, jer država ne bi više sama finansirala saniranje štete. Ako bi polisa osiguranja od elementarnih nepogoda bila obavezna, svi bi morali da je kupe, pa bi cena takve polise, imajući u vidu veću disperziju rizika i dejstvo zakona velikih brojeva, bila dostupna svima, a rizik po sve učesnike manji. Deo prikupljene premije osiguravači bi ulagali u preventivne i infrastrukturne projekte. Iskustva drugih su pozitivna, čak i tamo gde su te polise, posle nekoliko godina, skinute sa liste obaveznih jer su građani, zbog pozitivnih iskustava, nastavili da se osiguravaju. Takvi podsticaji razvoju osiguranja su nam potrebni, jer je i narazvijenim evropskim tržištima osiguranje doživelo ekspanziju uz pomoć države.

Koliko osiguravači kroz kampanje uspevaju da utiču na podizanje svesti o značaju osiguranja? Vidite li rezultate dosadašnjeg truda UOS-a i pojedinačnih kampanja?

– Centralnu kampanju „Osiguraj budućnost“ sprovodi Udruženje osiguravača Srbije, uz podršku svih članica. To je edukativna kampanja, specifična na ovim prostorima, koja treba da traje godinama. Cilj je da promenimo svest naših ljudi koji uglavnom smatraju da im polisa osiguranja nije potrebna ili da je skupa, što nije tačno. Kupovinom polise osiguranja kupuju se miran san i sigurno sutra, a to nema cenu. Na dobrom smo putu da ovom kampanjom svakom našem građaninu predstavimo osiguranje kao saveznika u nevolji, a ne kao nepotreban trošak. Trenutno privodimo kraju prvi veliki projekat u okviru kampanje u ovoj godini, takmičenje za studente „Osiguraj znanje“, koje smo pokrenuli sa Istraživačkim centrom Fakulteta organizacionih nauka. Ogromno interesovanje nam potvrđuje da postoji velika želja kod mladih da uče o osiguranju. Pobednike ćemo javno predstaviti na „Kopaonik biznis forumu“. Moram da priznam i da je ovaj projekat Udruženja osiguravača Srbije izazvao i veliku pažnju kolega iz regiona.

Svedoci smo da u bankarskom sektoru ima puno uloženog truda da se razviju novi proizvodi za zasebne segmente tržišta. Koliko su osiguravači inovativni?

– Najveći izazovi za osiguravače su zahtevi za novim proizvodima, promenjen način razmišljanja o riziku zbog sve ekstremnijih vremenskih uslova ili produženi životni vek ljudi, što dovodi do promena u segmentu životnog i zdravstvenog osiguranja. Kako bi se nastavio rast premije, što nije lak zadatak, treba slediti praksu razvijenih tržišta osiguranja, što naša društva uspešno rade. Kod životnog osiguranja, na primer, fokus sa štedne komponente treba preneti na riziko aspekt i razvijati pokrića za slučaj nastupanja smrti, smrti usled nezgode, smrti usled saobraćajne nezgode, nastanka raznih teških bolesti, realizacije hirurških intervencija i dr. Samim tim, menja se i odnos prema klijentu, kome sada treba objasniti da je ulaganjem u proizvode životnog osiguranja materijalno zaštitio sebe i svoju porodicu od nastupanja nepredvidivih, iznenadnih događaja prestanka života, nastupanja nezgode, teških bolesti i hirurških intervencija. Savremeni koncept podrazumeva i individualizaciju proizvoda, jer se sada klijentu umesto obaveznog skupa od 20 teških bolesti za koje se nudi pokriće, omogućava da izabere nekoliko za koje sam percepira da ga izlažu najvećoj opasnosti i plati premiju u skladu sa potrebama. Tu su i specifični unit-linked proizvodi kod kojih osiguranik učestvuje u odlučivanju o plasmanu sredstava premije. Time preuzima deo rizika za ostvareni prinos, ali dobija mogućnost da taj prinos uveća. Svi ovi primeri kod životnog osiguranja na najbolji način oslikavaju promene na tržištu.

S obzirom na to da prilagođavanje evropskim standardima podrazumeva i rast kapitalnih zahteva, očekujete li da će i ovaj faktor ubrzati trend ukrupnjavanja u Srbiji?

– Bez obzira na delatnost, trend savremenog poslovanja u svetu, da bi se odgovorilo na izazove i izmenjene potrebe klijenata, jeste koncentracija tržišta, koja je godinama prisutna i kod nas. Prethodnih godina Unika je preuzela „Basler osiguranje“, „Viner“ „Aksa osiguranje“, „Sava neživotno osiguranje“ je preuzelo „Energoprojekt Garant“, AS se povukao sa tržišta, a „Takovo osiguranje“ je ugašeno. Proces prilagođavanja standardima i propisima EU obezbediće viši nivo finansijske stabilnosti sektora osiguranja i osiguranika sa jedne strane, ali, sa druge strane, može da dovede do dodatnog ukrupnjavanja tržišta i ulaska novih kompanija koje bi se bavile specifičnim vrstama osiguranja. To su procesi koje treba očekivati narednih godina.

Već dve godine zaredom organizujete „Srpske dane osiguranja“. Šta je ovaj regionalni skup uneo novo u teoriju i praksu u osiguravajućem sektoru?

– Srpski dani osiguranja su za kratko vreme postali najznačajniji skup iz ove oblasti u regionu i jedini u Srbiji koji je, u tako velikim razmerama, u celini posvećen osiguranju. Konferencija nam pruža mogućnost da čujemo iskustvo drugih u prilagođavanju tržišta novim pravilima i trendovima, što je od neprocenjivog značaja. Za trenutni stepen razvoja srpske ekonomije i finansijskog tržišta, posebno industrije osiguranja, upoređivanje sa standardima kojima težimo je neophodno, jer samo tako možemo da obezbedimo rast i razvoj. To je najveća korist koju imamo od jednog ovakvog skupa, čiji značaj potvrđuje i ogromno interesovanje predstavnika domaće i međunarodne struke, regulatornih tela i učesnika na tržištu svih država regiona.

U 2018, uz vašu pomoć, digitalizovani su zapisnici MUP-a o uviđaju saobraćajnih nezgoda. Kakve inicijative možemo očekivati od UOS-a u 2019?

– Iskustvo sa digitalizacijom zapisnika MUP-a, preko aplikacije koju je pokrenulo Udruženje osiguravača Srbije, jeste pozitivno i želimo da takvu saradnju uspostavimo i sa tužilaštvima. Dakle, da digitalizujemo i dokumentaciju koju preuzimamo od nadležnih tužilaštava, a bez koje je, često, nemoguće obraditi odštetni zahtev oštećenih građana. Saradnju tog tipa Udruženje trenutno ima sa beogradskim tužilaštvima, ali nam je namera da digitalizujemo pribavljanje dokumentacije i neophodnih potvrda i od tužilaštava u drugim gradovima Srbije. Cilj nam je i da polisu osiguranja poljoprivrede učinimo što jeftinijom povećanjem postojećeg iznosa subvencije, u saradnji sa državom i lokalnim samoupravama. Vrlo brzo ćemo izaći i sa idejama i inicijativima o dodatnom razvoju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Sve u svemu, sa jedne strane, kampanjom „Osiguraj budućnost“ želimo da građanima objasnimo prednosti osiguranja i da im različite polise učinimo dostupnijima. Sa druge strane, nastavljamo rad na unapređenju pozicije učesnika na tržištu, kroz različite inicijative prema regulatornim telima. Na kraju, intenziviraćemo edukaciju zaposlenih u industriji osiguranja, jer smatramo da na taj način možemo da utičemo na povećanje premije i njenu bolju strukturu. Kroz konstantna savetovanja koja organizujemo za naše članice pokušavamo da moderne trendove u poslovanju primenimo i kod nas, kao i da zaposlenima u sektoru predstavimo nove zakonske propise koji se tiču našeg poslovanja.

Leave a Reply

Required fields are marked *.