Kroz sveobuhvatnu edukativnu kampanju OSIGURAJ BUDUĆNOST želimo da građanima i privrednicima pokažemo koje su prednosti osiguranja i preuzimanja odgovornosti za sebe i svoju budućnost
Jedan od primarnih ciljeva Udruženja jeste da kroz izmene regulative, u saradnji sa državnim organima, stvori što povoljniji ambijent za poslovanje društava za osiguranje, vodeći pri tome računa i o krajnjim korisnicima naših usluga, tj. građanima. Pored toga, radimo i na regulativi, različitim sporazumima, a Udruženje je aktivno i na polju socijalno odgovornog ponašanja, kaže Duško Jovanović, generalni sekretar UOS-e.
U prva tri kvartala 2016. godine ostvareni su nešto povoljniji rezultati poslovanja u oblasti osiguranja, ali na tržištu svake godine ima sve manje kompanija iz oblasti osiguranja. Kako iz vaše perspektive izgleda prošla godina?
— U 2016. godini nastavljen je trend nominalnog rasta premije tržišta osiguranja, što je godinama karakteristika srpskog tržišta. Ukupna premija je na kraju trećeg kvartala prošle, u odnosu na isti period 2015. godine, uvećana za 10%. Životna osiguranja su, primera radi, nominalno uvećana za 18,9% i u ukupnoj premiji učestvuju sa nešto više od 23 procenta. Ostvareni rast dobija na značaju kada se ima u vidu činjenica da je rast premije zabeležen po svim vrstama osiguranja. Za pohvalu su i podaci o ažurnosti prilikom isplate šteta, jer mali broj zahteva ostane nerešen. Dakle, osiguravajućadruštva u potpunosti ispunjavaju funkciju u delu zaštite osiguranika i njihove imovine. Ipak, glavna karakteristika našeg tržišta je i dalje malo učešće životnog osiguranja u poređenju sa ne- životnim, a to je možda i najbolji pokazatelj razvijenosti tržišta, kao i visoko učešće obaveznog osiguranja u segment neživotnih osiguranja, što karakteriše nerazvijena tržišta.
Šta će po vašem mišljenju obeležiti poslovanje osiguravača u ovoj godini?
— Očekujem dalji razvoj osiguranja, posebno životnog, koje kao vid štednje postaje sve atraktivnije. To je, jednim delom, uzrokovano padom kamatnih stopa u bankama, koje je svetska kriza više pogodila nego sektor osiguranja. Tako su stope na uložena devizna sredstva,koje su do pre nekoliko godina iznosile i do 9%, sada oko jednog procenta ili ispod toga. Osiguravajuća društva stope prinosa drže nepromenjenim već godinama, a to je oko 2,5% godišnje na uložena sredstva. Međutim, pored te zagarantovane stope prinosa, korisnik osiguranja može da računa i na još veći prinos, ukoliko je osiguranje poslovalo pozitivno i deo dobiti odlučilo da pripiše polisama životnog osiguranja, što je praksa mnogih osiguravača u zemlji. Time se osiguranja mogu svrstati u najkonkurentnije alternative za ulaganje slobodnih novčanih sredstava stanovništva. Pri tome, ne treba zaboraviti ni osnovnu prednost osiguranja, koje pored komponente štednje, kroz polise životnog osiguranja pokriva i različe rizike. Međutim, osiguravači moraju da pronađu načine za plasiranje tih sredstava i treba im omogućiti dugoročna ulaganja. Tu dolazimo do države koja u nama mora da vidi, a što je već urađeno na drugim tržištima, partnera kojem treba omogućiti velika institucionalna ulaganja. To ćedovesti do jačanje uloge osiguravača kao ozbiljnog partnera države u rešavanju krupnih, sistemskih promena, a osiguravači će postati ozbiljni institucionalni investitori. Dakle, bez aktivnije uloge države, u smislu uvođenja novih oblika obaveznih osiguranja i određenih stimulativnih mera, neće biti ni bržeg razvoja osiguranja niti će država dobiti ozbiljnog partnera. To je nešto što na čemu treba raditi. Od događaja na tržištu očekujem nastavak procesa ukrupnjavanja tržišta, jer veliki broj učesnika ne može da ostvari ciljeve na duži period. Podsetiću da je Uniqa preuzela Basler osiguranje, a da je nedavno Winer završio proces preuzimanja AXA osiguranja.
Kod nas je svest o važnosti osiguranja i dalje vrlo niska, a vi ste nedavno počeli da popularizujete važnost osiguranja na vrlozanimljiv način. Da li možete da namkažete nešto više o tome?
— Brži razvoj sektora osiguranja u Srbiji usporavaju nizak životni standard, nelikvidnost privrede i nedostatak kulture osiguravanja, odnosno nepoznavanje prednosti osiguranja. Svesni toga, a polazeći od pretpostavke da mnogi nisu dovoljno informisani, da ne poznaju prednosti osiguranja, sumnjaju u prevaru ili da misle da je osiguranje skupo, odlučili smo da pokrenemo sveobuhvatnu edukativnu kampanju OSIGURAJ BUDUĆNOST. Želimo da kroz tu kampanju građanima različitog uzrasta objasnimo da kupovina polise osiguranja nije trošak. Cilj nam je da građanima i privrednicima pokažemo koje su prednosti osiguranja i preuzimanja odgovornosti za sebe i svoju budućnost. Osiguravanjem sebe ili svoje imovine, ulažemo u ono što je najvrednije, a to je budućnost. Nažalost, kod nas se osigurava samo ono što se mora, ali ne smemo da dozvolimo da standard bude ograničavajući faktor za neosiguravanje. Biti neosiguran znači biti izložen većem riziku od mogućih problema i materijalnihgubitaka. Osiguranje postoji zbog svih mogućih nepredviđenih situacija koje mogu da nam se dogode. Zadatak kampanje OSIGURAJ BUDUĆNOST jeste da građane podseti da ne moraju da budu uplašeni i zabrinuti i da su osiguravajuća društva tu da umesto njih preuzmu rizik. Možda će zvučati grubo, ali nije zadatak države ili društva da nadoknade štetu posle neke elementarne nezgode. Oni treba da pomognu, a osiguravajuća društva da nadoknade štetu.
Molim vas da nam kažete nešto detaljnije i o drugim projektima koje sprovodi UOS?
— Primera radi, aktuelne su izmene i dopune Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, za šta su naše članice bile izuzetno zainteresovane. Posebno smo radili na tome da se utvrde precizniji kriterijumi za obračunavanje štete na licima. Podsetiću da je jedna odredba zakona proglašena neustavnom, a zbog neustavnosti prestala je da važi i Uredba Vlade Srbije u kojoj su na precizan način predviđeni kriterijumi za isplatu štete na licima. To je dovelo do velikih razlika u isplati za istu štetu u različitim delovima države, čime se narušava jednakost građana, što je nedopustivo. Imali smo zamerke i na odredbe o garantnom fondu, jer samostalni garantni fond nikada nije formiran. U ovom momentu posluje samo Fond pri UOS, i to po starim propisima. Takve stvari moraju da se menjaju. Izdvojio bih i angažovanje na polju pomoći građanima koji automobilom putuju u inostranstvo. Potpisali smo devet Sporazuma o zaštiti posetilaca sa državama u koje naši građani najčešće odlaze automobilom. Ti Sporazumi omogućavaju bržu i efikasniju naknadu štete, u slučaju eventualnih saobraćajnih nezgoda. Udruženje je aktivno i na polju socijalno odgovornog ponašanja. Uvek pomažemo akcije koje za cilj imaju povećanje nivoa bezbednosti u saobraćaju, kao i pomoć socijalno-ugroženim kategorijama, posebno deci. Tu posebno treba naglasiti akciju Čovek godine, koju organizuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju mi podržavamo već nekoliko godina.
Osim za neživotno osiguranje, da li se i koliko građani interesuju za druge oblike osiguranja?
— Što se životnog osiguranja tiče, taj deo tržišta nije dovoljno razvijen i ima puno prostora za napredak. Rekli smo da kod nas životno osiguranje učestvuje sa oko 23% u ukupnoj premiji. U Hrvatskoj je to 34, u državama EU 61%, a u skandinavskim preko 80 posto. Prosečna premija životnog osiguranja po stanovniku u Srbiji je 22 evra, u Hrvatskoj 91, Sloveniji 250 evra, u EU oko 1.220 evra. Naosnovu tih podataka, mi smo daleko iza razvijenih država. Međutim, rast je evidentan u prethodnih desetak godina i konstantan. Da bismo ga ubrzali, moramo prvo da poradimo na razvoju kulture osiguravanja, što je i zadatak kampanje OSIGURAJ BUDUĆNOST koju je Udruženje pokrenulo. Građanima treba objasniti da je životno osiguranje investicija u budućnost, finansijsku stabilnost i sigurnost. Upravo su sigurnosti izvesnost koju sa sobom nosi polisa životnog osiguranja ključni argumenti u prilog kupovini te polise. Osiguravači, sa svoje strane, moraju da izgrade poverenje na relaciji kupac–prodavac. Korisnicima usluga mora biti potpuno jasno šta im se nudi i šta kupuju, a ne da im se obećava ono što se ne može ispuniti. Ne treba zaboraviti da je najbolja reklama za osiguranje prethodno isplaćena polisa. Država bi takođe morala da se uključi, jer je životno osiguranje, na razvijenim evropskim tržištima, ekspanziju doživelo uz pomoć države. Kod nas bi značajnijirast u tom delu bio moguć uz podsticajne mere i poreske olakšice.
S obzirom na to da je Srbija sve češće pod udarom klimatskih promena, da li beležite rast osiguranja od ekstremnih vremenskih prilika među poljoprivrednim gazdinstvima i kombinatima?
— Broj elementarnih nepogoda u svetu raste godišnje po stopi od šest posto. Mi smo 2014. godine imali veliku katastrofu sa poplavama, ali se slična situacija ponovila i naredne, pa donekle i 2016.godine. Međutim, broj građana koji osigurava imovinu od elementarnih nepogoda ne raste. Te 2014. godine je svega oko 2% građana bilo osigurano i naplatilo štetu od osiguravajućih društava, ostali su čekali pomoć države i prijatelja. Danas je broj osiguranih manji. To značida naši građani razmišljaju po principu „neće valjda opet meni da se dogodi“ i tako u opasnost dovode i svoje živote i svoju imovinu. Zbog toga smo i pokrenuli akciju OSIGURAJ BUDUĆNOST, sa ciljem da edukujemo građane da je osiguranje tu da umesto njih preuzme rizik i tako nam obezbedi miran san.
Na koje sve načine UOS može da utiče na unapređenje uslova na domaćem tržištu osiguranja? Kako posle donošenja zakonskih promena 2014. i 2015. ocenjujete ukupan okvir poslovanja i njegovu normativnu usklađenost sa pravilima u EU?
— Stupanjem na snagu novog Zakona o osiguranju i pratećih akata, tokom 2015. godine, uz ostvarenu stabilnost celog finansijskog sektora, stvoreni su uslovi za stabilan razvoj tržišta osiguranja. U regulatornom smislu, približili smo se razvijenim tržištima EU. Zahtevi propisani novom regulativom predstavljaju pripremu za prelazak na Solventnost II. To podrazumeva izmenu kapitalnih cenzusa, uvođenje novih oblika tehničkih rezervi i njihov restriktivniji i oprezniji obračun, unapređene zahteve u delu obezbeđenja solventnosti, promovisanje funkcije aktuarstva i upravljanja rizicima, savremen način organizacije poslovanja i sl. Novim Zakonom o osiguranju obezbeđena je veća sigurnost društava za osiguranje, pružena je dodatna garancija ugovaračima, osiguranicima, korisnicima osiguranja i trećim oštećenim licima čija će prava ažurno i u potpunosti biti zadovoljena. Zbog svega toga očekujem da i u narednom periodu premija osiguranja i broj zaključenih ugovora nastave da rastu, uz unapređenje kvaliteta ponuđenih proizvoda i rast intenziteta konkurencije.